Skoro ce doci, skoro ce proci,
skoro ce prestati, skoro ce stati.
Skoro ce bednom, skoro ce zednom,
dovoljno vode dati.
Skoro ce biti svi ljudi siti,
skoro ce, skoro ce ljudi
imati kuce, zaklon od tuce,
od kise i od studi.
Skoro ce nestati, skoro ce prestati
da se od straha ludi,
skoro ce biti sve sto cu sniti,
sve sto mi zelja zazudi.
O, tada ce, tada ce
svud biti palace,
svud bice kikota, smeha,
sanjace, pevace ljubav i prolece
s cvrkutom ispod streha.
Oskar Davici
Kada sam posle puno, puno godina procitala ovu pesmu...uzdrhtala sam i setila se njenog lepog lica dok je, onako , usput u nekom nevaznom trenutku..posle rucka..ili dok popravlja sminku pred ogledalom.. "recituje"..ne mogu da odvojim misao od naslova pesme..nemir..to je bila emocija..to je bio bol koji je jedva nosila na svojim ledjima..Sta ostane posle svega..sem neki tracak religiozne nade, da je tamo negde gde je ona sad, uvek prolece..i puno kikota ..smeha..:(
